ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2016.

ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2016 – програми у Библиотеци града Београда

Ове године Србија се прикључила иницијативи Савета Европе да Дани европске баштине на европском нивоу буду обележени заједничком темом „Културно наслеђе и заједнице“. Тема се заснива на начелима Оквирне конвенције Савета Европе о вредности културног наслеђа за друштво (Фаро, 2005), која наглашава важну улогу коју имају заједнице у управљању својим културним наслеђем и окружењем, наглашавајући вредност и потенцијал културног наслеђа као ресурса одрживог развоја и квалитета живота. Библиотека града Београда у оквиру овогодишње манифестације организује серију програма – предавања у Кнез Михаиловој 56; изложбу у Змај Јовиној 1; радионице за децу на Врачару и Старом граду; предавања у Земуну.

 

 

Делатност браће Савића на пољу филма трајала је само четири године (1910–1914), у којима  су они својим великим напорима и ентузијазмом оставили дубоки траг. Памтимо ихи по томе што су први у Краљевини Србији почели озбиљно писати о филму – објашњавали су публици природу филма, разлику у односу на друге уметности, препоручивали одређене филмове...; први су набавили лабораторију за титловање филмова на српски језик и трудили су се да за свој биоскоп увезу дела најновије продукције; снимили су чак десет филмова за које су конкурсима анимирали писце и новинаре који су стварали сценарија са националном тематиком. Подсетимо да је први филм снимљен у Холивуду тек 1911.године! “

   Драгана Ивановић, дипломирани филолог, председница Друштва пријатеља Француске, добитница високог француског признања „Витез уметности и књижевности“. Као истраживач Драгана Ивановић је ангажована у области културне историје и њено име нашло се у оксфордској Енциклопедији успешних људи Србије (2015). Будући унука једног од браће Савића – Петка, располаже и оним подацима који се не могу наћи у штампаним изворима...

Кнез Михаилова 56

Уторак, 4. октобар, Читаоница Фонда уметности у 19.00

Представљање концепта „ЗЕМЉАНА АРХИТЕКТУРА“, говори Драгана Којичић

Tрадиционалнa земљанa архитектурa заступљена је свуда у свету.Ово изузетно наслеђе, одбачено, везано уз прошлост, слику сиромаштва и осећај срама, игнорисано је од стране широке јавности и осуђено на пропаст. Заборављамо да је, од како човек гради своје градове, земља била и остала једна од главних грађевинских материјала. Из вишевековне еволуције покушаја, искушења, грешака и искустава, развиле су се величанствене конструктивне културе и разноврсне типологије, а неке су се у свој својој величини одржале до данас, носећи у себи богатство различитости, економичности и интелигенције наших предака. Ови  најбољи могући локални одговори, на материјале из окружења и највеће природне ризике и катастрофе, треба да буду сачувани и даље развијани, поштујући културну, регионалну и националну разноврсност; као извор инспирације за грађење будућности, образовање и даља истраживања, економски просперитет и нове форме туризма, одрживи развој и побољшање услова живота."

Драгана Којичић, архитекта, специјализацију за земљану архитектуру DSA Terre 2008-2010 завршила у програму CRA Terre у Француској. Од 2010. ради на промоцији и презентацији земљане архитектуре, како кроз теоријски, тако и кроз практични рад на терену, у сарадњи са Заводима за заштиту споменика културе, невладиним сектором и појединцима. Била је вођа јединог Леонардо ЕУ пројекта у Србији - Pirate пројекта за израду и сертификацију обука и диплома за мајсторе за градњу земљом. Покретач је удружења „Клуб финих заната“ - будућег центра за земљану архитектуру у Мошорину, чију  обнову ради захваљујући учешћу на бројним конкурсима, а од 2015. уз подршку Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.  

Змај Јовина 1 / IIспрат

Изложба фотографија: Летњиковац за слабуњаву децу у Кошутњаку, основан 1904. године.

Одељење старе и ретке књиге и књиге о Београду – Завичајно одељење Библиотеке града Београда / Салон са грбовима Београда

Понедељак, 26. септембар – петак, 8. октобар 2016, радним данима од 9. до 19. часова.

Друштво за чување народног здрављаосновано је у Београду 19. маја 1902. године. Поред неуморног просветитељског рада, предавања држаних широм Србије, публикација посвећених најразноврснијим хигијенско- здравственим темама, Друштво у циљу снажења тела слабуњаве београдске деце оснива Летњиковац у Кошутњаку 1904. године. Већ 1907, у току летњих месеци, спас из градске вреве налази и по 180 питомаца дневно. Др. Радивоје Вукадиновић, најзаслужнији је за подизање кошутњачког Летњиковца и за његову промоцију на Балканској изложби у Лондону. Један од најстаријих и најпрестижнијих светских медицинских часописа, The Lancet, у свом броју од 27. августа 1907. не крије изненађење фотографијама са Кошутњака. Цитирамо: „Овде у Лондону је тек пре неколико недеља учињен први покушај да стотину деце добију своје лекције, оброке и друго на чистом ваздуху... а у једној малој престоници једне незнатне земље Србије, на располагању су овакве потпуно уређене школе, не као експеримент, већ као врло добро организоване институције...“. 

Copyright 2011 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ 2016.. Copyright by Библиотека града Београда 2011
Joomla Templates by Wordpress themes free

Mreža web prijatelja