ОМАЖ ЈЕЛИСАВЕТИ НАЧИЋ-ПРВОЈ ДАМИ СРПСКЕ АРХИТЕКТУРЕ И ЗАБОРАВЉЕНОЈ ГРАДИТЕЉКИ БЕОГРАДА

У среду, 21. септембра 2016. годинеу Галерији Атријум Библиотеке града Београда отворена је изложба „ОМАЖ ЈЕЛИСАВЕТИ НАЧИЋ-Првој дами српске архитектуре и заборављеној градитељки Београда“, коју су организовали издавачка кућа Плави јахач и Библиотека града Београда. Ауторка изложбе је Наташа Марковић.

Јелисавета Начић рођена је у Београду 31. децембра  1878. године у богатој трговачкој фамилији. Она је прва жена која се уписала на Архитектонски одсек Техничког факултета Велике школе у Београду 1896. године. Била је изузетно вредан студент и дипломирала је 1900. године у својој двадесет и другој години,  поставши прва жена архитекта код нас. Исте године је постављена за цртача-техничког приправника у Министарству грађевина и положивши државни испит 1902. године прешла је да ради као главни архитекта за град Београд  у Београдској општини, где је радила до избијања првог светског рата 1914. године.

 Њен први рад у Београдској општини је био на уређењу великих, декоративних степеница од зеленог камена у необарокном стилу на Калемегдану, којима се силазило у Париску улицу преко пута француске амбасаде. Најмонументалнији пројекаткоји је остварила је основна школа „Краљ Петар Први“ код Саборне цркве, ремек дело њеног стваралачког опуса у духу академизма с примесама ренесансе и барока, која је изграђена 1907. године. Врло значајно њено дело је и црква Александра Невског на Дорћолу, изведена у архитектури српског стила, тј. угледања на српско средњовековно црквено градитељство моравске школеи саграђена  по пројекту Јелисавете Начић (када је, после Првог светског рата, настављена градња, у њен пројекат извесне измене унео је архитекта Василије Андросов).  Пројектовала је и више приватних кућа у Београду и први зграду колективних станова грађену  на Балкану за службенике Београдске општине,  поред Бајлонијеве пијаце, где Јелисавета Начић има своју улицу у Београду од 2004. године.

Успешна каријера Јелисавете Начић прекинута је 1916. године када је одведена у логор Нежидер у Мађарској, где је упознала будућег супруга,  интелектуалца и патриоту,  професора Луку Лукаја, за кога се удала 1917.  године,  родила ћерку Луцију и посветила се породици. Умрла је у Дубровнику 6. маја 1955. године. Иза ње су остала вредна дела аутентичног ауторског израза.

 Јелисавета Начић је била прва жена српске архитектуре и прва жена градитељ Старог Београда, која је успешно радила на пројектовању и адаптирању београдских објеката и улепшавању престонице.

 Изложбу је отворила Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Републике Србије.

На изложби су говорили и: Јасмина Нинков, директорка Библиотеке града Београда, академик Бранислав Митровић, архитекта, Дејан Ристић, историчар, Младен Стевановић, директор основне школе „Краљ Петар Први“ и ауторка изложбе Наташа Марковић.

Copyright 2011 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - ОМАЖ ЈЕЛИСАВЕТИ НАЧИЋ-ПРВОЈ ДАМИ СРПСКЕ АРХИТЕКТУРЕ И ЗАБОРАВЉЕНОЈ ГРАДИТЕЉКИ БЕОГРАДА. Copyright by Библиотека града Београда 2011
Joomla Templates by Wordpress themes free

Mreža web prijatelja