Одељење старе и ретке књиге и књиге о Београду – Завичајно одељење

Начелник Одељења: Миланка Бабић Вукадинов
Стручни радници: Љубица Ћоровић, Лидија Тонтић, Марија Ивановић, Анђела Иванић Матић, Тања Анисијевић

На иницијативу потпредседника Општине града Београда, др Милосава Стојадиновића, далеке 1929. је започето прикупљање сваковрсне грађе о Београду. Формирани су фондови на основу којих је 11. јануара 1931. године свечано отворена једна од најстаријих градских установа културе: Библиотека и Музеј града Београда. Од 1935, Библиотека и Музеј се налазе у згради у Змај Јовиној 1, која је, поводом стогодишњице постојања Београдске општине, 1940. године адаптирана, обновљена споља и изнутра и свечано отворена као први Градски културни дом Београда.

После Другог светског рата, као посебне организације се издвајају Библиотека, Музеј и Историјски архив града Београда. Зграда постаје претесна за све збирке. Постепено, из ње се исељава Историјски архив, Фонд периодике, Општи и Дечји фонд Библиотеке града. Под истим кровом остају, као и пре седам деценија, најстарије књиге и књиге о Београду, сакупљане од оснивања Библиотеке.

Данас се у Одељењу старе и ретке књиге и књиге о Београду чува више од 40.000 примерака библиотечке грађе чија је основна тема Београд, или се Београд помиње у неком значајном контексту. Обухваћена су књижевна и научна, домаћа и страна дела о граду, путописи, документи, споменице, адресари, годишњаци, календари, дела о привредним, комуналним, урбанистичким и социјалним питањима, издања градских организација…

Посебна пажња посвећена је Фонду старе и ретке књиге који садржи издања штампана до 1918. године, било да су штампана у Београду или ван њега.

Колекција рукописа обухвата 543 рукописа, на приближно 4.000 страна и састоји се већим делом од преписке, књижевних дела, политичких и историјских списа, судских докумената, аутобиографија XIX века и сл.

Картографску збирку Библиотеке града Београда чини око 200 картографских докумената насталих од краја XVI до половине XIX века – у све три основне штампарске технике. Отиснуте са дрвореза, бакрорезних плоча и литографског камена, већином су ручно колорисане. Највећи део збирке заснива се на поклону Ристе и Радмиле Аћимовић.

Фонд фотографија садржи преко 2.000 фотографија старог Београда, значајних догађаја и историјских личности које су обележиле живот града.

Стручна делатност Одељења старе и ретке књиге и књиге о Београду – Завичајног одељења, у највећој мери се заснива на библиотечкој обради и формирању стручне документације, истраживачком и лексикографском раду, библиографској обради библиотечке грађе, као и на селекцији наслова за издавачку делатност.

Резултат библиографског рада сажет је у два тома Грађе за библиографију југословенске и стране књиге о Београду (објављене 1974. и 2003. године). Разуђеност предметног регистра омогућава свеобухватан увид у садржај фонда књига о Београду.

Двотомна монографија Улице и тргови Београда, објављена 2004−2005. године исцрпно и документовано обрађује називе 2.363 београдске улице, као и њихово простирање и историјат промена њихових назива до средине 2004. године. Монографија је илустрована са око 800 илустрација и резултат је вишегодишњег лексикографског рада у Одељењу старе и ретке књиге и књиге о Београду Библиотеке града Београда.

У издавачку делатност Библиотеке града Београда, започету 1933. године издавањем Илустроване историје Београда Марије Илић Агапове, Завичајно одељење се укључује 1967. године књигом Београд у XIX веку из дела страних путописаца; а наставља сабирањем Одабраних радова Марије Илић-Агапове (2002).

Посебну пажњу јавности изазвало је Фототипско издање монографије из 1757. године: Живот царског генерала и славног инжењера господина барона Доксата де Мореза погубљеног 20. марта 1738. у Београду уз опис појединих дешавања у тадашњем рату против Турака, 2006. године.

Исте године објављен је још један репринт, овога пута Споменице Друштва за улепшавање Врачара 1884−1909.