Историјат БГБ-а

Чином свечаног освећења Општинске библиотеке и Музеја, 11. јануара 1931. године, Београд добија модерну градску библиотеку, читав један век након првe позајмне Библиотеке вароши Београдске Глигорија Возаровића.

Суд Општине града поставља др Марију Илић за библиотекара, и она, угледајући се на принципе рада савремених европских и америчких библиотека, књиге сређује према децималној класификацији. Исте године, отворена је и прва јавна дечја библиотека у Краљевини Југославији.

                    

После више сеоба, у мају 1935. године, Општинска библиотека и Музеј досељавају се у зграду у Улици кнегиње Љубице 1, у данашњу Змај Јовину улицу. Немачко бомбардовање 6. априла 1941. наноси Библиотеци непроцењиву културну и материјалну штету. Од запаљивих бомби изгорео је кров и последњи спрат. Ипак, Библиотека града Београда не прекида рад са читаоцима.

После Другог светског рата оснивају се и рејонске, доцније општинске библиотеке. Приступа се новој организацији рада, формирају се посебна одељења, оснива се стручни центар за библиотеке београдског среза, са тежњом да се створи јединствена мрежа популарних библиотека. Према Закону о библиотекама, Библиотека града Београда је од 1961. године одређена за матичну библиотеку за подручје града

                 

Средином шездесетих година први пут је обједињена набавка за целу мрежу, а сваки двадесети Београђанин је члан Градске библиотеке. Постојеће просторије у Змај Јовиној улици већ су претесне, па средином седамдесетих Библиотека добија на коришћење зграду у Кнез Михаиловој 56, некадашњи хотел Српска круна. Радови на уређењу зграде потрајаће читаву деценију.

У међувремену, уводи се слободан приступ књигама у Општем позајмном одељењу. Следећи савремена светска искуства, и дечја одељења преуређују своје фондове, књиге се сређују према узрасту детета коме су намењена. Започиње се са радом на библиографији књига о Београду. Библиотека града издаје књигу превода страних путописа о Београду XIX века, потом и Приповетке о Београду, својеврсну кратку историју Београда у причама... Број књижевних програма и изложби књига под окриљем Библиотеке сваке године расте.

  

Најзад, у октобру 1986, песникиња Десанка Максимовић свечано отвара нову зграду Библиотеке града Београда. У свом Слову, она ће рећи: Да смо три века тражили где ћемо је ставити, не бисмо јој лепше место нашли: у прочеље је гледа песник Милан Ракић, недалеко на Калемегдану су и Бранко Радичевић, Војислав Илић, Бора Станковић, да не набрајамо све чија ће дела вековати под кровом ове Библиотеке... Библиотека града Београда постаје прва јавна компјутеризована позајмна библиотека у земљи.

     

Деведесетих година XX века осетно је опао број уписаних чланова и набављених наслова, али је број прочитаних књига остао готово исти. У овом периоду, 

Библиотека града Београда, заједно са мрежом општинских библиотека, има најразвијенији културно-образовни рад у библиотекарству Србије. Започето је систематско праћење читалачке популације Београда. Од 1991. године отпочиње објављивање листа Новине београдског читалишта. Без прекида рада са публиком 1997. започета је ревизија Општег фонда. У Кнез Михаиловој улици почела је са радом Интернет читаоница. Уграђена је електронска заштита фонда у слободном приступу. 

Поводом седамдесет година од оснивања Библиотеке града Београда, 11. јануара 2001. свечано је обележен Дан библиотеке. Тим поводом објављена је књига одабраних радова прве управнице, Марије Илић-Агапове и установљена награда најбољем библиотекару Београда названа њеним именом. Две године доцније, у оквиру прославе Дана Београда отворено је реновирано Одељење старе и ретке књиге и књиге о Београду – Завичајно одељење, у Змај Јовиној 1. У јулу исте године, у оквиру пројекта Лепша Србија/Beautiful Serbia, као прва обновљена је фасада Кнез Михаилове 56. У обновљеним просторијама свој рад наставља Одељење периодике, али и многи огранци општинских библиотека.

Први пут, после више година, достигнут је стандард оптималне набавке књига за све фондове. Довршени су и објављени разултати вишедеценијских пројеката, други том Грађе за библиографију југословенске и стране књиге о Београду (2003) и двотомна монографија Улице и тргови Београда (2004/5). Публиковано је двадесет шест вредних монографија

Copyright 2011 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - Историјат БГБ-а. Copyright by Библиотека града Београда 2011
Joomla Templates by Wordpress themes free

Mreža web prijatelja