Изложба „Сава Мркаљ-Два века дуга”

Изложба „Сава Мркаљ-Два века дуга", отворена je,23. јануара 2014. године у 19 часова у Библиотеци "Бранко Миљковић", Булевар краља Александра 298
 
На свечаности отварања говорили су : Катарина Мартиновић, Миле Боснић и Владо Ђукановић.
 
 У име домаћина, присутнима се обратила Жељка Шаин Милошевић.

 

Циљ организовања изложбе је да Сава Мркаљ и његово дело уђу у школске програме свих нивоа, али и да се његово дело проучава и индивидуално како би овај значајни реформатор језика заузео место у српској култури које му припада. Владо Ђукановић је о њему написао: „Сави Мркаљу требало би да припадне слава што је дефинисао фонолошки систем нашег језика, реформисао азбуку и предложио да се у српски језик уведе начело „пиши као што говориш“. Вуку Караџићу требало би да припадне слава што је дорадио дизајн 6 слова, што је први применио тако реформисану ћирилицу и фонолошко правописно начело и што се читавог живота жестоко борио за њих, не дочекавши коначну победу која је стигла тек 1868. године, 4 године после његове смрти, 58 година после Савиног Сала дебелога јера и 50 година после Вуковог Српског рјечника. Сава Мркаљ је био геније, додуше непризнати, како то са генијима почесто бива, а Вук је био маестрални прагматичар који је схватио значај Мркаљевог дела и који је умео да га, уз неколико интервенција, приведе коначној намени, прихвативши га касније као своје дело”. Хронологија живота и рада Саве Мркаља 1783 – родио се у Ласињском Сјеничку, засеок Мркаљи. Основну школу завршио је у Сјеничку, а богословију 1798. у Карловцу. 1799 – у Госпићу ради као учитељ „славено-сербске“ школе, од 1799. до 1801. 1803 – 1804 – школује се у Загребу, завршава оба семестра прве године Архигимназије. 1804 – 1806 – студент филозофије у Загребу на Краљевској академији знаности (то одговара трећем и четвртом разреду гиманзије данас). 1807 – 1810 – у Пешти на универзитету где учи филозофију и математику. 1810 – појавила се књижица о српској азбуци – Сало дебелога јера либо азбукопротрес. Због жестоких реакција на књигу склања се у родни Кордун, па у манастир Гомирје. 1811 – пише молбу да се замонаши у манастиру Гомирју. Из молбе сазнајемо да зна немачки и латински. Знао је и француски, а разумевао је грчки и јеврејски. Словио је за једног од најученијих Срба свога времена – доктор филозофије, астроном, математичар... Закалуђерио се крајем јула 1811. (ђакон Јулијан). 1813 – по сопственој жељи напушта манастир. Од 1813. до 1825. није могуће утврдити са потпуном сигурношћу где је све Мркаљ боравио и шта је радио. Био је углавном учитељ луталица. 1820 – 1822 – у Далмацији, неко време као учитељ у Дубровнику, па у Шибенику ради у канцеларији Венедикта Краљевића где је вероватно остао до 1822, када се јавља у Земуну. 1825 – У Карловцу држи приватне часове латинског, а пре тога је извесно време боравио у манастиру Св. Ђурђа у Банату. 1827 – 1829 – у карловачкој болници, да би крајем године био преведен у бечку болницу. 1833 – преминуо је у душевној болници у Бечу.







 

Copyright 2011 БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - Изложба „Сава Мркаљ-Два века дуга”. Copyright by Библиотека града Београда 2011
Joomla Templates by Wordpress themes free

Mreža web prijatelja