Андрић: прича остаје: 2025.

Аутор изложбе:

Марјан Маринковић

Дизајн изложбе:

Амалија Витезовић

Изложба поводом 50 година од одласка Иве Андрића

Ова изложба једна је од мноштва могућих прича о Андрићу. Аутор није имао намеру да даје свеобухватни приказ ни пишчевог живота нити његовог стваралаштва, будући неповерљив према великим синтезама а уверен у бесконачну отвореност текста и принцип да се у исту причу не може два пута ући. Као што један посматрач не може погледом целовито обухватити планински масив – из даљине, он га сагледава у укупности, али магловито, из подножја јасно, али непотпуно – исто тако је немогућ и узалудан покушај целовитог приказивања Андрића.

 

Са таквим полазиштем, намере ауторове биле су скромније. Он је серијом одабраних текстуалних фрагмената, визуелно оплемењених архивским фотографијама (од којих свака носи своју малу сторију), покушао да скицира пишчеву личност, његова животна и стваралачка начела, његов друштвени положај и ангажман. Све у нади да ће тако склопљена прича посматрачу бити занимљива, релевантна и подстицајна за разумевање феномена Андрић.

 

Изложба се састоји из четири целине. У првој, под насловом „Маска / Лице“ приказана је Андрићева личност виђена очима савременика – уметника и интелектуалаца који су га познавали. При избору је акценат стављен на Андрића као особу, а не на рецепцију његовог стваралаштва.

 

Други изложбени сегмент, под називом „Рефлексије“, чини избор Андрићевих белешки о такозваним есенцијалним питањима: човеку, животу, смрти, смислу, истини, слободи… Из њега се може ишчитати пишчева филозофија живљења, његов, прилично мрачан, поглед на свет.

 

У трећој целини, насловљеној „Поетика“, селектовани су Андрићеви искази о стварању, уметности, књижевности, писању, стилу, лепоти… У њима су сабрани основни пишчеви стваралачки постулати, његово схватање књижевности и уметности уопште.

 

Последњи изложбени део, именован „Београд“, чине шест паноа посвећених везама Андрића и Београда. На њима су приказани: Андрић Београђанин, бројне адресе на којима је живео, пишчеве књиге које су своја прва издања имале у Београду, догађаји у вези са добијањем Нобелове награде – укључујући пријем код Тита, друштвени живот Андрићев у престоници и прозни одломци посвећени Београду.