Дани Милана Ракића у Библиотеци града Београда

У септембру ове године навршава се 150 година од рођења Милана Ракића, једног од великана српске културе – песника, дипломате и академика. Поводом овог значајног јубилеја, Библиотека града Београда обележава Дане Милана Ракића, у оквиру којих је у Галерији Атријум отворена изложба „Господин Милан Ракић: поета и дипломата“.

Ауторке изложбе и пропратног каталога су Виолета Ђорђевић и Владислава Ивковић Марковић, док дизајн изложбе и каталога потписује Амалија Витезовић. Каталог је обогаћен библиографијом о дипломатском раду Милана Ракића, коју је приредила Сања Станимировић. Иницијатива за обележавање овог значајног јубилеја и приређивање изложбе потекла је од директора Библиотеке града Београда Ненада Миленовића, који се обратио присутној публици на свечаном отварању.

На 30 изложбених паноа представљени су кључни периоди живота и рада Милана Ракића – од породичног наслеђа и школовања, преко песничког стваралаштва и његовог места у развоју српског модернизма, до дипломатске каријере. Изложба истиче Ракићев значај као песника неких од најлепших љубавних и родољубивих стихова, али и као врсног дипломате, интелектуалца и једне од особених личности српске културе с почетка 20. века.

Милан Ракић припадао је кругу београдских породица које су крајем 19. и почетком 20. века чиниле језгро престоничког, а самим тим и српског грађанства. После завршених студија права у Београду, усавршавао се у Паризу, на Сорбони, где се упознао са модерном француском поезијом, која ће извршити снажан утицај на његово стваралаштво.

У српској поезији Ракић се издвојио као један од утемељивача модернизма, уносећи нови сензибилитет, особен ритам, језичку прецизност и снажну имагинацију. Његов песнички опус чини тек седамдесетак песама, али је њихова уметничка вредност далеко превазишла обим његовог стваралаштва. Остао је упамћен као аутор неких од најлепших љубавних песама српске поезије, али и као један од најзначајнијих песника родољубиве поезије. Посебно место у његовом стваралаштву заузимају песме посвећене Косову, којима је дао снажан и особен поетски израз косовском наслеђу.

Поред песничког дела, изложба посебну пажњу посвећује Ракићевој дипломатској каријери, која је трајала готово три деценије. Представљен је и као изузетан интелектуалац, човек отмености, интегритета и особеног стила, личност која је у свом времену спајала културни, књижевни и дипломатски живот.

Посебну вредност изложби даје драгоцена оригинална грађа из породичне заоставштине Ракић, коју је за потребе изложбе и каталога уступио Синиша Влајковић, наследник породице академика Љубомира Ковачевића, из које је потицала Ракићева супруга Милица. У изложбеним витринама представљени су ауторски примерци Ракићевих књига, предмети из етнографске колекције настале током његовог боравка на Косову, преписка са академиком Љубомиром Ковачевићем, као и други предмети из Ракићеве заоставштине. Изложбену поставку употпуњује интерактивна витрина са богатим фотографским материјалом из породичне архиве Ракић, која доноси драгоцена визуелне сведочанства о животу, раду, породици и времену у којем је Милан Ракић живео и стварао.

Каталог изложбе обогаћен је уводном речју проф. Јована Пејчића, једног од најбољих познавалаца живота и стваралаштва Милана Ракића и аутора бројних књига посвећених овом великом песнику. Професор Пејчић је био и гост свечаног отварања изложбе, на којем је одржао говор и додатно приближио публици Ракићеву песничку и дипломатску делатност, његову личност и значај.

Свечани програм употпуњен је стиховима Милана Ракића. Глумац Срђан Ивановић извео је песму „Газиместан“, док су током програма представљене и песме „Симонида“ и „Искрена песма“.

Обележавајући 150 година од рођења Милана Ракића, Библиотека града Београда овом изложбом чува сећање на једног од најзначајнијих представника српске модерне и представља јавности драгоцену библиотечку, документарну и породичну грађу која сведочи о његовом животу, стваралаштву и дипломатском раду.