Изложба поводом 100 година од рођења Васка Попе: 2022

Аутор изложбе:

Бојан Кундачина и Марјан Маринковић

Дизајн изложбе:

Дејан Дачић

Изложба поводом 100 година од рођења Васка Попе

Изложба је настала у склопу обележавања стогодишњице рођењанајзначајнијег и најпревођенијег модерног српског песника Васка Попе (1922-1991), и фокусирана је на његово стваралаштво. Изложба визуелно приступа Попином делуна један иновативан начин. Чине је 23 паноа великог формата, превасходно кружног облика, који асоцирају на чувене Попине симболичне кругове. На паноима су приказани одломци из најзначајнијих текстова посвећених Попином стваралаштву, одабране Попине песме које осликавају његову поетику, фотографије, цртежи, рукописи и друга грађа. Захваљујући Архиву САНУ у ком се налази заоставштина Васка Попе у изложбу су укључени и архивски материјали који до сада нису били доступни широј јавности. Изложбу прати обиман каталог.

 

Циклус „Далеко у нама” припада Кори, првој збирци песама Васка Попе, и уједно је, као последњи циклус, затвара. Песме из овог циклуса настајале су у периоду од 1943. до 1951. године и међу њима су неке од првих Попиних песама. Према првој песниковој замисли, коју је касније преиначио, песме из циклуса „Далеко у нама” требало је да отворе поменуту збирку. Песме из тог циклуса и тематски заузимају посебно место у Кори; оне се разликују од песама из Попиних потоњих збирки, све до збирки Кућа насред  друма,   Живо месо и Рез у којима се песник враћа личнијој тематици попут оне у циклусу „Далеко у нама”. Тако посматрано, имамо једну заокруженост у Попином стваралаштву од првих песама до последњих збирки песама. Са друге стране, песме из Непочин-поља, Споредног неба, Усправне земље и Вучје соли баве се темама из словенске митологије, српског средњовековља и фолклора, понирући у алхемију и користећи богат слој симбола   и архетипова ‒ све то чини нешто што је далеко у нама.

 

Попина поезија је још за песниковог живота имала изузетну рецепцију, континуирано активну до данашњих дана. Њој су посвећиване засебне књиге, докторске дисертације, зборници радова, бројни огледи и критике у часописима. Попа је један од ретких наших песника који је носио ауру светске славе, чији су стихови превођени и читани на свим меридијанима. О својим песмама Попа је говорио мало, али су зато о њима писали не само проучаваоци књижевности, већ, што није чест случај, и многи велики песници – Октавио Паз,   Тед Хјуз, Чарлс Симић, Миодраг Павловић, Стеван Раичковић, Јосиф Бродски…

За ову изложбу одабрани су сажети изводи из обиља постојећих текстова о Попиној поезији  и трима антологијама које је приредио, а које су несумњиво значајне за разумевање његове поетике. Ту је и избор из саме Попине поезије, као слика у малом његовог стваралачког опуса. Све ово у нади да се супстанцијално може наћи у фрагменту, да се на основу својстава воде у чаши може објаснити, или макар наслутити, море из које је захваћена.

Изложбу можете погледати овде.

Каталог можете погледати овде.