Централна библиотека

Библиотека града Београда је градска библиотека, по типу и функцијама јавна и матична, највећа позајмна библиотека у Србији. Основана је 1928. године, а 1994. добија статус матичне библиотеке за подручје града Београда и врши функцију матичне надлежности која је регулисана Законом о библиотечко-информационој делатности (Службени гласник РС бр. 52/11), Статутом и другим подзаконским актима као и општим актима Библиотеке на подручју града Београда. Послове из домена матичности Библиотеке над око 500 библиотека обавља Одељење за унапређење библиотечке делатности у оквиру Сектора за библиотечку делатност. Спроводи надзор над стручним радом и условима рада у јавним, школским и специјалним библиотекама; води бригу о унапређењу и развоју делатности и стручном усавршавању; иницира, спроводи и координира активности значајне за рад и развој Библиотеке града Београда. Обједињује пословање у матичној библиотеци, прати домете библиотечко-информационе делатности у Србији и свету.

Библиотека града Београда своју делатност обавља у оквиру две организационе јединице (ОЈ): Oрганизациона јединица Библиотека града Београда и Oрганизациона јединица Библиотеке на територији градских општина. У ОЈ Библиотека града Београда, делатност се обавља унутар два сектора – Сектор за библиотечку делатност и Сектор за финансијско пословање, правне, техничке и опште послове, у оквиру којих су формирана одељења. У Сектору за библиотечку делатност налазе се: Одељење за набавку и обраду библиотечке грађе; Одељење за унапређење библиотечке делатности; Одељење за развој дигиталне библиотеке и информатичку подршку; Одељење за рад са корисницима; Одељење за културне програме; Одељење посебних фондова које у свом саставу има Фонд периодике, Фонд старе и ретке књиге – Завичајно одељење, Дечје одељење „Чика Јова Змај“. Сектор за финансијско пословање, правне, техничке и опште послове чине: Одељење за рачуноводствене послове; Одељење за правне послове; Одељење за техничке послове; Одељење за опште послове. ОЈ Библиотеке на територији градских општина чини седам одељења са мрежом библиотека које се налазе на територији четрнаест градских општина.

Библиотека града Београда располаже фондом од близу 2.000.000 јединица библиотечке грађе. Годишње се у Библиотеку учлани преко 150.000 чланова, евидентира се више од 1.000.000 корисника основних библиотечких услуга (коришћење фонда, интернета, референских и комерцијалних услуга) и изда око 1.800.000 јединица библиотечко-информационе грађе (књижне и некњижне грађе). Континуирано се одвија и процес дигитализовања грађе из фондова Библиотеке и потхрањивање исте у Дигиталну Библиотеку града Београда, чија је колекција јавно доступна од августа 2012. године на веб-страни dlibra.bgb.rs.

По броју и разноврсности програма, Библиотека убедљиво предњачи међу градским установама културе. У Библиотеци се годишње реализује преко 3.000 најразличитијих програма (књижевни сусрети, предавања, трибине, представљања књига, изложбе, музички програми, радионице, курсеви, семинари…) уз присуство близу 260.000 посетилаца. У саставу Одељења уметности налази се читаоница са 64 читалачка места намењена студентима и осталим члановима Библиотеке, којима стоји на располагању преко 18.000 публикација из различитих области уметности. Као легат од изузетног значаја за уметност је спомен збирка др Катарине Амброзић са преко 3.000 публикација. У Библитеци града је установљена награда Проф. др Катарина Амброзић, која се додељује најбољем студенту који је дипломирао на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. У Галерији Атријум Одељење уметности редовно организује веома запажене самосталне и колективне ликовне изложбе домаћих и страних уметника пропраћене речју угледних ликовних критичара и теоретичара уметности. У централном делу Галерије Атријум постављен је подни мозаик – Призренски мозаик – уникатно дело уметника Александра Томашевића. Библиотека града Београда реализује и велики број посебних активности већег обима и значаја, подржаних од стране Министарства културе и информисања Републике Србије и/или Секретеријата за културу града Београда, односно имплементираних кроз сарадњу са партнерским организацијама и институцијама.

У централној згради Библиотеке града Београда, у Кнез Михаиловој 56, налазе се још два посебно значајна простора – Римска дворана и Вукова сала. Јединствени простор на територији Београда представља Римска дворана у чијем се ентеријеру налазе остаци грађевине из античке епохе. Приликом реконструкције зграде Библиотеке, средином 80-их година прошлог века, у подрумским просторијама, пронађени су темељи бедема и једне куле комплекса главне капије римског војног утврђења (castrum-a). Збирка скулптура, стела и жртвеника, материјална су сведочанства некадашњег присуства велике римске цивилизације која пружају могућност да дочарамо атмосферу и дух давне епохе, а Римску дворану чине специфичним местом окупљања. У овом амбијенту Одељење уметности приређује различите уметничке, образовне и културне програме – предавања, разговоре, промоције, музичке вечери, научне и друге трибине везане за културни живот града. Вукова сала се налази на првом спрату Библиотеке и права је мала галерија уметничких слика посвећених Београду. Назив је добила по централној слици – портрету Вука Караџића, рад Бете Вуксановић.