Изложба је заснована на докторској дисертацији Станиславе Бараћ, а проистекла је из вишедеценијских проучавања српске (књижевне) периодике у Институту за књижевност и уметност, и посебно проучавања женских часописа, јер су женска и феминистичка гласила у Краљевини СХС, a потом и у Југославији, одиграла кључну улогу у међуратном феминистичком покрету.

На 36 плаката представљени су почеци и развој женских гласила, која су све чешће покретале и урађивале жене: почев од часописа који представљају предисторију („Жена“, „Српкиња“, „Јавор“), преко феминофилних часописа „Мисао„, „Нова Европа“, „Живот и рад“ у којима су сарађивале Јела Спиридоновић Савић, Ксенија Атанасијевић, Милица Јанковић, те „Новa женa“ и „Женски покрет“  (Александра Колонтајн) до часописа „Једнакост“, „Југословенска жена“, „Жена данас“ и „Жена и свет“. Уз сажету историју настанка и развоја часописа на паноима су представљени и бројни женски портрети: Сузан Валадн, Кете Колвиц, Марије Кири, Селме Лагерлеф, Олимпијаде Пупин, Насре Ројц…

Данас се часописи и листови указују као прворазредни документи епоха и друштвених покрета те није реткост наћи их као делове најразличитијих изложбених поставки, махом оних историографског карактера. Све чешће периодика постаје и главни предмет неке изложбе. Тако је и у овом случају.

Изложба је реализована уз подршку Центра за промоцију науке.

Изложбу можете погледати овде