„Приликом првог сусрета са термином креативно писање, читаоцу се намах јавља логична дилема – на коју се врсту писања мисли? Односно, каква је то врста писања – уколико већ има уметничке претензије – а да, сама по себи, није креативна? Креативно писање је један вид писменог, специфичног саопштавања порука намењених одређеном примаоцу. Оно је, технички гледано, истоветно са обичним писањем утолико што се у оба случаја служи истим писмом, материјалом за писање и језиком којим се жељена порука обликује. Разлика је ипак уочљива већ на први поглед: у обичном писању циљ је да се оно што се саопштава пренесе и схвати што непосредније и директније, како не би настала штета због неразумевања пошиљаоца и примаоца. У креативном тексту порука је закамуфлирана, па се у семиотици говори о додатном коду који је карактеристичан за, на пример, књижевни текст. Верује се чак да је успешност те врсте текста утолико већа уколико је декодирање отежаније и захтева већи напор примаоца (подвукао М. П.). „