УВЕК ИСТИНУ ГОВОРИТИ И СЕБИ СЛЕДСТВЕН БИТИ – био је мото Стеријиног живота и рада. Изложба, коју је Библиотека уприличила поводом двеста година од Стеријиног рођења, највећим делом обухвата пишчев живот везан за Београд од 1842. до 1848. године који су обележиле изузетне активности на пољу просвете и културе. У том, релативно кратком периоду свог боравка у Србији, већ славни и признати комедиограф Стерија, предано и са највећим прегалаштвом радио је као професор природног права и реторике у Лицеју. Kао начелник Попечитељства просвештенија предлагао је и учествовао у доношењу закона о Народном позоришту, првог просветног закона у Србији, отварању Позоришта на Ђумруку и касније Позоришта код Јелена. Стерија је био један од покретача и оснивача Београдског читалишта и Друштва српске словесности. Сам је писао проjекат Српске научне академије, Устав Друштва и са Димитријем Исаиловићем урадио скицу првог печата Друштва. Све ове Стеријине делатности, као и бројне фотографије и плакати позоришних представа („Зла жена“, „Родољупци“, „Покондирена тиква“, „Лажа и Паралажа“...), забележени су на плакатима изложбе.  На неколико плаката презентована је богата рукописна грађа: „Скендербег“, „Родољупци“, „Покондирена тиква“, „Милош Обилић“, „Лажа и паралажа“…

У доба оснивања модерне српске државе, када су полагани темељи значајних културних и просветних установа, Стерија је оставио видљиви траг.

Грађа: Архив Србије: Архив државног савета, Архив просветног савета, Рукописно одељење Матице српске, фондови Aрхива САНУ; фондови Народне библиотеке Србије, Музеја позоришне уметности, Библиотеке града Београда.

„Љубезни Ђоко овом ћеш се писму чудити, док га прочиташ. Мој попечитељ Алекса Јанковић дао је резигнацију због тога што је вика на нас Швабе. На његово место постављен је Тенка. Медни се ово мењање попечитеља досадило и с новим нерадо служим, па сам зато и ја дао оставку или разигнацију. Сад сам, хвала Богу, слободан. Књаз то још није потврдио и отишао је данас у Крагујевац. Ја пак остајем овде до Ускрса,  докле ми књига готова буде,  и Велике Недеље ево ме тамо сасвим. Само квартир справљај.  Код нас је до сада мирно, а оће ли ова политичка колера  и преко Саве и Дунава прећи видећемо.

Сад остани здрав и на миру то ти жели твој брат Јоца.“

11. март 1848. године

Стеријино писмо брату Ђорђу

Изложбу можете погледати овде.

Каталог можете погледати овде