Јуни 68: Студентски протест у Београду: 2008.

Аутор изложбе:

Олга Красић Марјановић и Снежана Рајковић

Дизајн изложбе:

Снежана Рајковић

Изложба поводом обележавања 40-годишњице Студентских демонстрација

Овом изложбом Библиотека града обележила је 40 година од Студентских демонстрација које су захватиле не само Европу, већ и читав свет и тако посталe планетарни феномен. Ова догађања још увек побуђују интересовања историчара, социолога, филозофа, уметника… Живећи у различитим друштвеним системима, капитализму и социјализму, млади људи касних шездесетих година на свим деловима планете, од Америке и Јапана, преко Француске, Немачке, Пољске, Аустрије, до Југославије, побунили су се против постојећих ситема тражећи више слободе, једнакости, правде… Код нас, социјалистичко самоуправљање изневерило је њихова надања. „Липањска гибања“ нису донела битније промене, али нису заувек изневерила ни наде младих у бољи и праведнији свет.

 

Изложбу „Студентски протест 1968. године“ Библиотекa града Београда приредила је као мултимедијални пројекат. Поред фотографија и докумената који ће подсетити на догађаје из 1968. године (први протести у Студентском граду, обрачун са милицијом код Подвожњака, зборови студената на факултетима, трибине и зборови у дворишту Капетан Мишиног здања, записници и стенографске белешке са 41. седнице Извршног комитета ЦКСКЈ-а),  изложени су и забрањени бројеви листова и часописа „Студент“, „Видици“, „Дело“, као и оригинални студентски прогласи, билтени и резолуције. Била је то прилика да се подсетимо и на уметност тога доба: књижевност, ликовне изложбе, трибине, филмове, позоришне представе…

 

Грађа за изложбу коришћена је из фотодокументације Танјуга, Борбе, као и личне документације Стевана Крагујевића.

 

„Другови радници, дозволите да вам кажемо: Ми се не боримо за наше уске материјалне интересе. Огорчени смо друштвеним и економским разликама у нашем друштву. Ми смо за друштвено самоуправљање од дна до врха. Противимо се сваком богаћењу појединаца на рачун радничке класе. Ми смо за друштвену својину, а против покушаја да се успоставе акционарско-капиталистичка предузећа.

Нас боли што хиљаде наших људи мора да оде да служи и ради за светски капитал. Хоћемо да својим знањем, полетом и љубављу градимо наше социјалистичко друштво. Нећемо да дозволимо да бирократски интереси разбију братство и јединство наших народа.

Другови радници, ми не заузимамо супротне позиције од ваших. Ваши интереси су и наши интереси. То је даља изградња социјализма.

Ми немамо никакав посебан програм!

Наш програм је програм најпрогресивнијих снага нашег друштва – програм СКЈ и Устав!

Ми захтевамо њихово достојно спровођење!

Живела солидарност радника и студената!

Акциони одбор Техничког факултета, одобрено од Универзитетског одбора.“

(Текст са једног од изложбених паноа)