Ведрине и сете Бранка Ћопића: 2015.

Аутор изложбе:

Олга Красић Марјановић

Дизајн изложбе:

Снежана Рајковић

Изложба поводом 100 година од рођења Бранка Ћопића

Изложбом, коју су поводом 100-годишњице од рођења Бранка Ћопића приредиле Библиотека града Београда и Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, желели смо да покажемо да је Ћопић, ведри дечји писац, оставио иза себе и релевантно дело, озбиљну опоруку и трагичну биографију. Његов животни пут кретао се од  омиљеног режимског писца до дисидента и тај пут га је пратио до краја.

 

Грађа изложбе је највећим делом преузета из Архива САНУ, где се, вољом писца, и чува целокупна оставштина Бранка Ћопића. Љубазношћу особља Архива, ауторки изложбе је стављена на увид и обрађена и необрађена архивска грађа: рукописи, преписка, позивнице за различите свечаности и манифестације, плакати књижевних вечери и позоришних представа, награде, одликовања, новински чланци, фотографије из приватних албума породице Ћопић. За потребе изложбе скенирано је близу 1000 докумената, тако да прикупљена грађа далеко превазилази реализацију ове изложбе и каталога. Неки од докумената по први пут се појављују у јавности: Писма Ћопићеве мајке Соје и сестара Перовић, али и делови из дневничких записа који упућују на трагичан крај писца.

 

Пратећи кључне моменте из живота и стваралаштва Бранка Ћопића на 35 плаката, документом и фотографијом представљени су: детињство у Хашанима, одрастање и школовање у Бихаћу и Бања Луци, студије у Београду и почеци књижевне каријере, боравак у партизанима, послератни период, рад  у уредништву „Пионира“,  сарадња сатиричара у „Јежу“, објављивање „Јеретичке приче“ која је представљала почетак сукоба са Савезом комуниста и врхом тадашње југословенске власти, избор за редовног члана САНУ-а, обележавање јубиларне годишњице која је уприличена 1975. године поводом обележавања 60 година живота и 40 година стварања. Посебан сегмент изложбе представља објављивање романа и збирки прича, онако како их је у многобројним интервјуима пропратио сам писац: „Пролом“,  „Доживљаји Николетине Бурсаћа“,  случај „Глуви Барут“ и „Одумирање међеда“, „Не тугуј Бронзана стражо“, роман и серија „Осма офанзива“, „Башта сљезове боје“, „Делије на Бихаћу“. На шест плаката, уз портрете писца, посебно су дати изводи из интервјуа у којима је говорио о свом приповедачком поступку, погледу на литературу и своје књижевне узоре, о припадности свом народу и завичају за који је био нераскидиво везан најтананијим нитима. Немогуће је испричати причу о Ћопићу и његовом делу, а да се не сагледају његови многобројни сусрети са најмлађим читаоцима, као и рад на дечјој књижевности, који представља више од половине његовог целокупног опуса.

 

Изложба је била постављена на Београдском сајму књига 2015. године.

 

 

„Шта знам о себи да кажем? Много причам и причам на хумористички начин, правим шале на свој и туђ рачун. Понекад имам утисак да све то причам како не бих казао шта мислим. И, кад причам о свом животу, једном причам овако, једном онако. Имам утисак а човјек има више својих биографија. Једна је за дјецу, друга за политичаре, трећа за жене… Али што сам у ствари, не знам ни сам.“

 

„…Мени писање није претјеран тежак напор. Писање ми је одувјек било велика разонода. Истина, ваљало је запети, сједити за радним столом, али увек ми је то причињавало велику радост, тако да сам заборављао на успутне тешкоће…“

 

Бранко Ћопић, цитат са једног од изложбених плаката