Изложбом су представљени најважнији моменти из живота и стваралаштва Владана Деснице. На 25 плаката урађених у дигиталној штампи, документима, рукописном грађом, дактилотекстовима, фотографијама и новинском документацијом представљени су: породично стабло Десница, детињство, младост, школовање у Загребу, породични круг, сусрети са страним и домаћим писцима, учешће на конгресима, кореспонденција, радна соба у Загребу у Крашевој 14.

Као посебан сегмент изложбе, цитатима из дела Владана Деснице, новинским чланцима који су пратили објављивање књига, као и рукописном грађом, представљена је разноврсна делатност писца и врсног интелектуалца Владана Деснице: песника, приповедача, драмског писца, романсијера, композитора, сценаристе, уредника часописа „Магазин сјеверне Далмације“.

У прикупљању и одабиру грађе коришћени су архиви и установе из Београда и Новог Сада: Архив САНУ, Рукописно одељење Матице српске, фондови Народне библиотеке Србије и Библиотеке града Београда, Архив Музеја позоришне уметности Београда, новинска и аудио-документација Радио Београда. Из Хрватске, највећим делом коришћена је архива породице Десница, рукописно одељење Националне и свеучилишне књижнице у Загребу, Државног архива у Задру и Фундус Двора Јанковића.

Поред личних предмета писца: наочара, мастионице, писама, апарата за кафу, на плакатима су презентоване бројне фотографије Владана Деснице са писцима и пријатељима, као и у породичном кругу. Значајан допринос изложби дала је и рукописна грађа коју су сачињавали есеји, рукопис романа „Прољећа Ивана Галеба“, песме, приватна писма упућена жени и мајци…). Скенирани су и представљени неки од бројева часописа „Магазин сјеверне Далмације“ из 1934. и 1935. године, који је уређивао сам Десница. Из Позоришног музеја Београда преузете су фотографије са премијере драме „Љестве Јаковљеве“, која је одржана у ЈДП-у 1961. године, као и нотни записи композиција које је компоновао сам Десница. Изложен је и део текста либрета за оперу „Аделова пјесма“.

Отварању изложбе присуствовале су и две ћерке В. Деснице, Наташа и Јелена, које су за ту прилику допутовале из Загреба. Изложбу је отворио 19. септембра 2005. у галерији Библиотеке директор установе, Јован Радуловић. Одломке из дела читао је Небојша Кундачина. Након изложбе, у Вуковој сали одржан је и научни скуп посвећен Владану Десници.

„И кад сте одложили један рукопис, он у вама посвјесно живи. Материја је зрела, иако сами то нисте мислили… За писаћим столом не може нешто да дозријева, дјело увијек настаје даље од писаћег стола. Нагонити свјесно мисао да нађе једно рјешење и не води циљу. Мора да постоји извесна спонтаност рјешења која долазе. Удаљавање од дјела је уклањање свјесне пажње да би подсвјесни рад на њему помогао писцу да опет започне.“

Из разговора са Ф. Пашићем, Борба. 22. децембар 1963, исечак са паноа Изложбе

„…Игре прољећа и смрти. Дуализам, та супротност, тај пар супротности, основна је тема сваког умјетниковања. Прољеће је узето као елемент светла, смрт као елемент таме… Осећање бескраја, а онда осјећање коначности – то је та интимна контрадикција у човјековој природи на којој се плете читава умјетност. Намјерно сам у свом роману хтио да дам више мјеста томе осјећају и тој двојности. Због тога је та књига и писана.“

Десница о роману Прољећа Ивана Галеба, исечак са паноа изложбе

Изложбу можете погледати овде