Зграда БГБ

Библиотека града Београда се од октобра 1986. године налази у Кнез Михаиловој улици, број 56, у згради некадашњег хотела Српска круна. Хотел је изграђен око 1867. године као најмодернији, најрепрезентативнији и најбоље опремљен хотел у Београду тог времена. Највероватније га је саградила породица имућних трговаца Крсмановића.

У развоју београдске архитектуре зграда хотела Српска круна стоји на почетку интензивног процеса европеизације Београда у другој половини 19. века. Архитектура зграде је еклектична са елементима ренесансног и других стилова. У стручној литератури стилске карактеристике зграде тумачене су на два различита начина. Архитекта Богдан Несторовић сматра да је зграда у мирном еклектичком ренесансу, а Гордана Гордић је мишљења да је зграда саграђена у романтичарском духу. Пројектант зграде није познат.

Зграда има правоугаону основу са три уличне фасаде. Композиција зграде обликована је око централног и правоугаоног дворишта, што је и данас приметно у Галерији Атријум. Конструкција зграде указује на ренесансне узоре. Основни стилски елеменат је карактеристичан тип прозора који се лучно завршавају, са богатом пластичном декорацијом. Први спрат украшен је и са два балкона са гвозденом оградом, чији облик указује на романтизам. Зграда има богат кровни венац и сегментни лук изнад улазних врата. Прочеља хотела красила је декоративна пластика у неостилским облицима, којима је обиловао 19. век. Зграда је преуређена 1986. за потребе Библиотеке града Београда по пројекту Светислава Вученовића.

Хотел Српска круна је имао простране засведене дворане за кафану, ресторан и пивницу, собе на спрату и складишта у подруму. У приземљу хотела налазиле су се кафана, билијарска соба, читаоница за дневну штампу и трпезарија, чији су се прозори и врата отварали на веранду с погледом на парк. Ова тераса према парку је нарочито привлачила госте, тако да је у летњим месецима било тешко овде наћи место. Године 1908. у водичу Београда забележено је да је Српска круна имала 17 соба и да је била хотел првог реда у којем су одседали странци и наш имућан свет. Три пута недељно организовани су концерти у простријама хотела. У њему су се одржавали и тајни састанци масона.

Зграда је до данас сачувала свој некадашњи изглед. Поред несумњиве њене лепоте, додатно је оплемењује и изванредна локација: сам крај најлепше градске улице-шеталишта који се граничи са улазом у најлепши и најпознатији парк Београда – Калемегдан.