“Prilikom prvog susreta sa terminom kreativno pisanje, čitaocu se namah javlja logična dilema – na koju se vrstu pisanja misli? Odnosno, kakva je to vrsta pisanja – ukoliko već ima umetničke pretenzije – a da, sama po sebi, nije kreativna? Kreativno pisanje je jedan vid pismenog, specifičnog saopštavanja poruka namenjenih određenom primaocu. Ono je, tehnički gledano, istovetno sa običnim pisanjem utoliko što se u oba slučaja služi istim pismom, materijalom za pisanje i jezikom kojim se željena poruka oblikuje. Razlika je ipak uočljiva već na prvi pogled: u običnom pisanju cilj je da se ono što se saopštava prenese i shvati što neposrednije i direktnije, kako ne bi nastala šteta zbog nerazumevanja pošiljaoca i primaoca. U kreativnom tekstu poruka je zakamuflirana, pa se u semiotici govori o dodatnom kodu koji je karakterističan za, na primer, književni tekst. Veruje se čak da je uspešnost te vrste teksta utoliko veća ukoliko je dekodiranje otežanije i zahteva veći napor primaoca (podvukao M. P.). “