Borislav Pekić: 2020.

Autor izložbe:

Olga Krasić Marjanović

Dizajn izložbe:

Marija Vilotijević i Snežana Rajković

Izložba povodom obeležavanja 90-godišnjice rođenja Borisava Pekića

Izložba je priređena u Biblioteci grada Beograda povodom obeležavanja 15-godišnjice smrti  Borislava Pekića (1930 – 1992). Kasnije je beležila brojna gostovanja u zemlji i inostranstvu (Francuska, Kanada, Crna Gora…). Prilikom postavke izložbe u Srpskom kulturnom centru u Parizu objavljen je i katalog na francuskom. Borislav Pekić : 1930-1992 : Exposition de la Biblioteque de la ville de Belgrade a l’occasion du 80e anniversaire de la naissanse de Borislav Pekić : Centre culturel de Serbie, Paqris du 25 mars au 20 avril 2010 / auteur de l’exposition et du catalogue Olga Krasić-Marjanović ; traduction en Francais Ivana Misirlić. – Belgrade : Ministere de la Culture de la Republique de Serbie; Biblioteque de la Ville de Belgrade. – 16 str. : ilustr; 25 cm. – ISBN 978-86-7191-193-1

Multimedijalni projekat posvećen životu i stvaralaštvu jednog od najvećih srpskih pisaca druge polovine XX veka, pokušaj je da se fotografijom, dokumentacijom, ličnim predmetima, rukopisnom građom, kao i video i audio-dokumentacijom iznova skrene pažnja na neprolazne vrednosti i knjige kojima se bavio i koje je pisao Borislav Pekić: romansijer, pripovedač, dramski pisac, esejista, scenarista. Ovakve dokumentarne izložbe uvek su i pokušaj da se vizuelnom komunikacijom zaviri u veliku literaturu, piščevu „radionicu“ kao i u ostvarenu i relevantnu biografiju.

Obimna građa izložbe prezentovana je na trideset i osam velikih plakata, koji su podeljeni u dve celine. Prva prati šezdesetdvogodišnji život Borislava Pekića od najranijeg detinjstva pa do poslednjih trenutaka. I sam biografski deo podeljen je na nekoliko plakata: Detinjstvo, koje ilustruju brojne fotografije iz porodičnog albuma – fotografije sa bakom, roditeljima, ujakom, školskim drugovima, te boravak na Cetinju, u Kninu, Sloveniji, Bavaništu. Drugi plakat prati mladost provedenu u Trećoj muškoj gimnaziji u Beogradu, a potom u Kazneno-popravnim domovima u Nišu i Sremskoj Mitrovici. Ovaj period života ilustruje mnogobrojna sudska dokumentacija u vezi sa hapšenjem i smeštanjem u zatvor mladog Pekića, tada političkog sekretara Saveza demokratske omladine Jugoslavije. Predstavljene su presuda o lišavanju slobode sa prinudnim radom Okružnog suda za grad Beograd K-147/49 i molba za pomilovanje. Posebnu dragocenost čini i lična korespondencija mladog Pekića sa porodicom, koja je vođena tokom petogodišnjeg boravka u zatvoru.

Na plakatu sa Ljiljanom prikazane su fotografije koje beleže venčanje, prva putovanja ranih šezdesetih godina, mladalačka druženja, ali i lekarske nalaze o tuberkulozi. Dvadesetogodišnji boravak u Londonu predstavljen je fotografijama različitih londonskih adresa kao i Pekićevim portretima za radnim stolom, u bašti, sa kasetofonom na kom je beležio koncepte i razmišljanja o budućim romanima. U jednom delu prikazan je i pasoš koji je piscu oduzet neposredno pred odlazak za London, kao i rešenje SUP-a o oduzimanju pasoša.

Iz rukopisne građe pisca odabrano je nekoliko stranica dnevničkih zapisa, a iz bogate arhive porodice Pekić skenirane su mnoge povelje, nagrade i priznanja koje su dodeljivane piscu za  knjige, radio-drame i pozorišne predstave. Na zasebnim plakatima predstavljeni su romani: „Vreme čuda“, „Hodočašće Arsenija Njegovana“, ciklus „Zlatno runo“, „Besnilo“, „Atlantida“ kao i dodele NIN-ove, Goranove o Njegoševe nagrade.

Na plakatu koji nosi naziv „Demokrata“  predstavljene su fotografije devetomartovskih događaja, studentski protest kod Terazijske česme, osnivačka skupština Demokratske stranke na kojima je učestvovao sam B. Pekić.

Svi tekstovi na plakatima koji prate i komentarišu događaje odabrani su iz Pekićevih dnevničkih zapisa i mnogobrojnih intervjua, sa minimalnim komentarima autora izložbe.

Drugu veliku celinu izložbe predstavljaju plakati koji prate Pekićevo stvaralaštvo – romansijera, pripovedača, neumornog pisca dnevničkih zapisa, kao i dramskog pisca, čije su drame izvođene na pozorišnim scenama. Istraživanja sprovedena u pozorišnim arhivima, kao i u arhivi Pozorišnog muzeja u Beogradu, ukazuju na trinaest premijera beogradskih pozorišta. Fotografijom i propratnim tekstovima iz novinskih kritika zabeležene su predstave, počev od 1971. godine i premijere “Kako zabavljati gospodina Martina” u Narodnom pozorištu, preko “Besnila”, Beogradskog dramskog pozorišta, kultne predstave “Korešpodencija”, Ateljea 212, sve do premijere “Zlatnog runa” iz 2001. godine i predstava “X+Y=0″ koje su igrane na sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

Ovaj multimedijalni projekat prati i veći broj video-zapisa kojima se ilustruje Pekićev rad: Intervjui dati novinarima RTV Beograd,  TV-drame, kao i snimci pozorišnih predstava.

Od obilja materijala koji su prikupljeni prilikom rada na ovom projektu izrađen je i DVD, koji vizuelno predstavlja život i stvaralaštvo pisca.