Jovan Sterija Popović: 2006.

Autor izložbe:

Olga Krasić Marjanović

Dizajn izložbe:

Snežana Rajković

Izložba povodom obeležavanja 200-godišnjice Sterijinog rođenja

UVEK ISTINU GOVORITI I SEBI SLEDSTVEN BITI – bio je moto Sterijinog života i rada. Izložba, koju je Biblioteka upriličila povodom dvesta godina od Sterijinog rođenja, najvećim delom obuhvata piščev život vezan za Beograd od 1842. do 1848. godine koji su obeležile izuzetne aktivnosti na polju prosvete i kulture. U tom, relativno kratkom periodu svog boravka u Srbiji, već slavni i priznati komediograf Sterija, predano i sa najvećim pregalaštvom radio je kao profesor prirodnog prava i retorike u Liceju. Kao načelnik Popečiteljstva prosveštenija predlagao je i učestvovao u donošenju zakona o Narodnom pozorištu, prvog prosvetnog zakona u Srbiji, otvaranju Pozorišta na Đumruku i kasnije Pozorišta kod Jelena. Sterija je bio jedan od pokretača i osnivača Beogradskog čitališta i Društva srpske slovesnosti. Sam je pisao projekat Srpske naučne akademije, Ustav Društva i sa Dimitrijem Isailovićem uradio skicu prvog pečata Društva. Sve ove Sterijine delatnosti, kao i brojne fotografije i plakati pozorišnih predstava (“Zla žena”, “Rodoljupci”, “Pokondirena tikva”, “Laža i Paralaža”...), zabeleženi su na plakatima izložbe.  Na nekoliko plakata prezentovana je bogata rukopisna građa: “Skenderbeg”, “Rodoljupci”, “Pokondirena tikva”, “Miloš Obilić”, “Laža i paralaža”…

 

U doba osnivanja moderne srpske države, kada su polagani temelji značajnih kulturnih i prosvetnih ustanova, Sterija je ostavio vidljivi trag.

 

Građa: Arhiv Srbije: Arhiv državnog saveta, Arhiv prosvetnog saveta, Rukopisno odeljenje Matice srpske, fondovi Arhiva SANU; fondovi Narodne biblioteke Srbije, Muzeja pozorišne umetnosti, Biblioteke grada Beograda.

 

 

“Ljubezni Đoko ovom ćeš se pismu čuditi, dok ga pročitaš. Moj popečitelj Aleksa Janković dao je rezignaciju zbog toga što je vika na nas Švabe. Na njegovo mesto postavljen je Tenka. Medni se ovo menjanje popečitelja dosadilo i s novim nerado služim, pa sam zato i ja dao ostavku ili razignaciju. Sad sam, hvala Bogu, slobodan. Knjaz to još nije potvrdio i otišao je danas u Kragujevac. Ja pak ostajem ovde do Uskrsa,  dokle mi knjiga gotova bude,  i Velike Nedelje evo me tamo sasvim. Samo kvartir spravljaj.  Kod nas je do sada mirno, a oće li ova politička kolera  i preko Save i Dunava preći videćemo.

 

Sad ostani zdrav i na miru to ti želi tvoj brat Joca.”

  1. mart 1848. godine

 

Sterijino pismo bratu Đorđu