Конференција "Књига која ми је променила живот"

Color Media Communications у среду 8.9.2021. од 11ч, поводом обележавања УН Међународног дана писмености, организовала је онлине конференцију Књига која ми је променила живот, у партнерству са Министарством културе и информисања и Библиотеком града Београда.

На отварању конференције говорили су:

директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков,
посебни саветник министра културе и информисања Гордана Предић,
градоначелник града Београда проф. др Зоран Радојичић,

Директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков је истакла значај да се морамо покренути и напредовати ка даљем учењу и усвајању нових видова писмености, медијске и информационе писмености.

“Неписмених у нашој земљи има 160 хиљада према последњем попису. Људи који су неписмени, а писменошћу се сматра бар она базична, треба имати бар три разреда основне школе, дефинитивно су искључени из савременог живота јер не само да не могу да читају, апсолутно не могу да учествују у савременој цивилизацији. За нас у библиотекама свака врста писмености је важна, од оне оне основне да макар читате и пишете до оне функционалне, да сте заиста образовани, да разумете све оно што можете да причате, затим све до медијске и информационе писмености о којој се данас веома много говори јер без таквих вештина иако знате да прочитате и учествујете у томе што се око вас емитује и што испратите у медијима, нећете моћи да разумете. Библиотека града Београда труди се да у својим пројектима ради на медјиској и информационој писмености, да подстакне размишљање на ову тему и да помогне људима да се и у овом сегменту образују” – истакла је Нинков.

Посебни саветник министра културе и информисања Гордана Предић истакла је да министарство културе и информисања континуирано ради на развијању и заштити српског језика.

“Улагање у образовање је услов напретка сваке земље па и наше. Статистика нам не иде у прилог. Постоји велики број оних који су неписмени у XXI веку, недовољно је образованих и мало је високо образованих у Србији. Истраживање писмености је први пут укључено у попис становништва далеке 1866. године а резултати су показали изузетно низак ниво писмености у кнежевини Србији јер је те године регистровано само 4,2% писменог становништва. Скоро 100 година касније према подацима из 1953. године четвртина становништва старија од 10 година није била писмена. Међутим захваљујући увођењу обавезног осмогодишњег школовања као и организовања курсева за описмењавање одраслог становништва, учешће неписменог становништва је смањено. Другу половину XX века карактерише константно смањење неписмених и резултати последњих пописа указују на то да се поменути тренд наставља.

Познавати и ћирилично и латинично писмо је привилегија коју нема велики број људи. Како се ћирилица полако потискује из свакодневне употребе, Влада Републике Србије је недавно усвојила, на предлог министарства културе и информисања, предлог закона о употреби језика у јавном животу, о заштити и очувању ћириличног писма као матичног писма којим је дефинисано установљење додатних мера чији је циљ неговање српског језика и ћириличног писма као и културних и традиционалних вредности и ширу употребу овог писма у јавном животу” – рекла је Предић .

Градоначелник града Београда проф. др Зоран Радојичић истакао је да морамо и даље читати и да и поред разне технологије којом смо окружени и редовно користимо, писану реч ништа не може да замени.

“Писменост је учинила значајни еволутивни утицај на хомо сапиенса и да је сигурно једна од важнијих ствари која се човеку десила. У данашње време, писменост и књиге наравно не могу се издвојити из било ког сегмента живота. Једноставно, то је вид једног генетског записа свега онога што се човеку и човечанству дешавало. Радујем се да обележавамо Дан писмености и значај књиге и на овај начин. Радује ме и што је овакав вид догађаја организован у Библиотеци града Београда јер је она изузетно значајна за град Београд и да тамо се остварује најважнији контакт са књигом у нашем граду” – закључио је Радојичић.

Међународни дан писмености, обележава се широм света 8. септембра. Идеја о обележавању Међународног дана писмености појавила се у септембру 1965. године у Техерану, на Светској конференцији министара образовања на тему искорењивања неписмености. Као дан обележавања изабран је 8. септембар, а УНЕСKО је обележавање почео 1966. године. Опште је познато да је рана писменост доказано један од најбољих показатеља будућег успеха. У томе нам управо помажу књиге. Књиге нас описмењавају, оплемењују, надахњују, духовно богате, али и мењају. Како је то рекла списатељица Хелен Ексли: „Књиге могу бити опасне“. На најбоље би требало ставити упозорење: „Може променити ваш живот”.

У првом панелу Речи које мењају говорили су глумица Вјера Мујовић, књижевници Марко Крстић и Драгана Мокан, бук инфлуенсерка Славка Влалукин и Јелена Башевић, ауторка блога Снови у коферима и писац у настајању. Панел је модерирала новинарка Невена Кувељић.

Панелисти су се осврнули на књиге које су их обликовале и колико је важно истраживати и себе док истражујемо свет који проналазимо у књигама које читамо.

У другом панелу Библиотерапија говорили су психолог Ана Мирковић, књижевник Бранко Росић, глумица Миона Марковић, и боок инфлуенсер Ивана Смиљанић. Модерирала је директорка магазина Diplomacy&Commerce, Ружа Вељовић.

Читање књиге је разговор и са писцем и са самим собом. Добија се сасвим нова интроспектива у све што нас у том моменту оптерећује и како та писана реч може бити наш алат којом ћемо доћи до потребних решења.

Целу конференцију можете погледати на YouTube каналу Color Media Communications i Facebook страници Библиотека града Београда .

Више информација о догађају можете погледати на званичном сајту конференције.

http://communications.rs/medjdanpismenosti/