Живимо у добу у којем повезаност постаје начин живота, што значи да промена динамике дигиталних веза утиче и на установе културног наслеђа и истраживачке институције (библиотеке, музеје, архиве, универзитете итд.) на начин који можда још увек не схватамо. Искуство културног наслеђа је главни мотив за посету установа културног наслеђа и истраживачких институција. У време када тражњу покрећу креативни потрошачи и могућности које пружају нове дигиталне технологије, неопходно је имати оснажене личне и колективне идентитете, саморефлексију и критичко размишљање.
Промовисање културног наслеђа је кључни фактор за редизајнирање и заједничко креирање постојећих сервиса. Сервиси установа културног наслеђа и истраживачких институција морају да буду редизајнирани и заједнички креирани уз подршку корисника. Треба повезати заједничку мапу библиотекара, информационих стручњака и корисника и треба одредити додирне тачке да би се преобликовао начин приступа културном наслеђу и његовој перцепцији.
У овом модулу су дати неки примери како могућности дигиталних технологија могу да се користе за унапређење сервиса/услуга у вези са културним наслеђем у библиотекама.
Део садржаја под називом Геокешинг је припремила Жумана Бустањи са Универзитета Université Paris-Est Marne-la-Vallée, Париз, Француска, а део под називом Дигитални отворени беџеви је припремила Сирје Виркус са Факултета за дигиталне технологије Универзитета у Талину, Естонија.