Дигитализација не представља само прављење дигиталних копија. Успех дигитализације зависи од неколико фактора: интероперабилности, прављења квалитетних метаподатака, управљања правима интелектуалне својине, доступности, могућности коришћења, промовисања, задовољства корисника.
У окружењу у којем се различити системи и апликације стално повећавају, интероперабилност омогућава поновно коришћење дигиталног садржаја и повећање његове видљивости. Од пресудног је значаја разјаснити права интелектуалне својине пре дигитализације, а такође и обезбедити да оно што је у јавном домену остане у јавном домену након дигитализације. Такође је важно приказати информације о статусу права интелектуалне својине да би корисници били свесни ограничења у коришћењу ресурса. Објављивање дигиталних културних информација као отворених, као и повезаних података, обезбеђује економску корист и омогућава директно претраживање било којом апликацијом без обзира на програмски језик или технологију. Промовисање дигиталног културног садржаја је неопходно ради подизања свести и треба да се врши путем друштвених медија, као и путем традиционалних алата на интернету (веб сајтови). Сви дигитални производи морају да буду пројектовани и направљени узимајући у обзир нивое вештина корисника, потребе, информационо понашање, као и услове за могућност коришћења да би се осигурала доступност (MiBACT, 2014). Доследни метаподаци олакшавају претраживање садржаја, помажу у откривању веза између ставки и побољшавају изложеност спољним претраживачима. Обезбеђивање метапподатака, навигације и пратећег садржаја (нпр. видео снимака) на језицима у широкој употреби (барем на енглеском језику, ако је матерњи језик други) приближава дигиталну библиотеку циљу да буде универзална (Nabi, 2012).