Skip navigation

2.5. Примери коришћења агилног оквира у библиотекама

Библиотеке Универзитета Џорџ Вашингтон су преуредиле свој приступ развоју збирке коришћењем вишефункционалне, на тимовима засноване стратегије која користи предности агилног управљања пројектима. Усвајањем агилног приступа у развоју збирке постигнуто је максимално искоришћење финансијских средстава Библиотеке, а запосленима је омогућено стицање нових вештина. Пројекат је истакао значај сарадње, агилности и експериментисања у библиотекама.

На Универзитету Калифорније у Лос Анђелесу (UCLA) грађена је дигитална библиотека корпшћењем дигиталних технологија. Користили су брзе итеративне спринтове, радили на изради минималног одрживог производа и континуирано су стављали у употребу оно што су изградили. Ово је представљало заокрет у односу на технологије развоја по моделу водопада, које су доводиле до бројних незавршених пројеката и дугог чекања на једноставне промене. Тим је користио агилне алате и методе, укључујући и планирање спринта, ретроспективе, програмирање у паровима и развој покретан тестирањем.

ITIL (Библиотека инфраструктуре информационих технологија) је скуп најбољих пракси управљања ИТ услугама како би се обезбедило да клијенти добију најбољу услугу, а ИТ услуге се континуирано унапређују. Одсек за дигиталне иницијативе Универзитета у Вотерлу је примењивао агилне технологије као што су Scrum и Kanban и најбоље праксе у управљању услугама ITIL ради истовременог управљања већим бројем пројеката, управљања спринтовима и праћења напретка.

Библиотеке кампуса Универзитета Калифорније у Сан Дијегу (UCSD) су користиле приступ на бази агилног оквира приликом израде мобилног веб-сајта библиотеке.

Библиотека Технолошког универзитета Чалмерс у Шведској је усвојила начела модела Scrum на нивоу читаве Библиотеке након његовог првобитног увођења у мултидисциплинарним тимовима у којима су учествовали библиотекари и програмери, који су радили на пројектима као што је развој новог веб-сајта.

Библиотека Технолошког универзитета Тампере је увела агилност у развојне процесе. За следеће елементе агилности је утврђено да су најделотворнији и најрелевантнији: уважавање потреба клијената, елиминисање оног што је сувишно, осигурање квалитета, способност брзог редизајнирања и доношења одлука и оснаживање тима. Библиотека Технолошког универзитета Тампере је у својим развојним пројектима била рани усвајач ових метода још 2012. године.