Списак захтева за производ је уређени списак свега за шта се зна да је производу потребно. Списак представља јединствени извор захтева за све промене које ће бити извршене на производу. За Списак захтева за производ, укључујући и његову садржину, доступност и редослед, одговоран је власник производа. Списак захтева за производ се развија паралелно са развојем производа и окружења у којем ће се он користити. Списак захтева за производ је динамичан; он се константно мења у циљу одређивања онога што је производу потребно да би био прикладан, конкурентан и користан. У Списку захтева за производ наводе се све карактеристике, функције, захтеви, инкременти и корекције који представљају промене које је потребно извршити на производу у будућим верзијама. Ставке на Списку захтева за производ имају атрибуте описа, редоследа, процене и вредности. Ставке на Списку захтева за производ често садрже описе испитивања којима ће се доказати његова комплетност када буде „Готов“.
Како се производ буде користио и добијао на вредности, и како са тржишта буду пристизале повратне информације, Списак захтева за производ ће постајати све већи и исцрпнији. Захтеви се непрекидно мењају, тако да Списак захтева за производ представља живи артефакт. Промене у захтевима пословања, тржишним условима или технологији могу проузроковати промене и на Списку захтева за производ. Фино прилагођавање Списка захтева за производ је поступак додавања појединости, процена и редоследа ставки на Списку захтева за производ. Ово је текући процес у којем власник производа и развојни тим заједнички раде на појединостима ставки на Списку захтева за производ. Приликом финог прилагођавања Списка захтева за производ, ставке се преиспитују и ревидирају. Scrum тим одлучује на који начин и када ће се фино прилагођавање вршити. Међутим, ставке на Списку захтева за производ могу бити ажуриране у било ком тренутку од стране власника производа или на основу његове одлуке.
Приоритетније ставке на Списку захтева за производ су обично јасније и детаљније од ставки са нижим степеном приоритета. Прецизније процене се врше на основу веће јасноће и детаљности; што је степен приоритета нижи, то има мање појединости. Ставке на Списку захтева за производ којима ће се развојни тим бавити током предстојећег спринта се фино прилагођавају тако да се само једна ставка може оправдано сматрати „Готовом“ у временском оквиру који је одређен за спринт. Ставке на Списку захтева за производ које могу бити „Готове“, односно које развојни тим може да заврши у току једног спринта сматрају се „Спремнима“ за одабир у оквиру планирања спринта. Ставке на Списку захтева за производ обично долазе до овог степена транспарентности применом претходно описаних активности финог прилагођавања. Развојни тим је одговоран за све процене. Власник производа може да утиче на развојни тим тако што ће му помоћи да разуме и изабере компромисе, али коначну процену дају они који ће обављати посао.
Укупни преостали рад на остваривању циља може се сумирати у било ком тренутку. Власник производа прати укупан преостали рад најмање приликом сваког прегледа спринта. Власник производа пореди ту количину рада с радом који је преостао приликом претходних прегледа спринта како би проценио остварени напредак у обављању пројектованог рада у жељеном временском оквиру за предметни циљ. Ове информације се транспарентно стављају на увид свим заинтересованим странама. За прогнозирање напретка користе се различити поступци пројектовања на основу актуелних кретања, као што је графички приказ преосталог посла у односу на расположиво време (burn-down), графички приказ укупног обављеног посла (burn-up) или кумулативни ток.