Материјално културно наслеђе пропада, нематеријално може да буде заборављено, а дигитално може временом да постане застарело. Због тога је заштита културног наслеђа, без обзира на то да ли је материјално, нематеријално или дигитално, од пресудног значаја. Дигитализација има значајну улогу у заштити материјалног и нематеријалног културног наслеђа. Дигитализација културног наслеђа се односи на међудисциплинарни домен који обухвата управљање културним наслеђем у дигиталном окружењу (Manzuch, Huvila & Aparac-Jelusic, 2005).
Дигитални културни садржај помаже прављењу културног сећања и његовом очувању за будуће генерације. Различити креативни изрази и ресурси информација се све више праве, дистрибуирају, све више им се приступа и све се више користе у дигиталном облику (Cameron & Kenderdine, 2007). Што се тиче очувања културног наслеђа, све већа количина садржаја је један од највећих изазова са којима се суочавају установе које се баве културним наслеђем. Још један изазов који се појавио у дигиталном добу односи се на релативно кратак животни век већине дигиталних предмета због носача на којима су сачувани и софтвера који покреће те носаче. И носачи и софтвер су под ризиком да временом постану застарели, а то информације чини недоступнима (Rothenberg, 1995).