Агилни оквир је кровни термин за неколико итеративних (заснованих на поновљивости) и инкременталних (заснованих на сталном унапређењу нечега, порасту и напредовању) приступа развоју софтвера, при чему свака варијација представља засебни агилни оквир. Најпопуларнији агилни оквири су Scrum, Crystal, Dynamic Systems Development Method, Feature-Driven Development и Kanban. Сваки тип агилне методологије има своје јединствене одлике, али сви у себи садрже елементе итеративног развоја и континуираних повратних информација приликом креирања апликације. Сваки агилни пројекат развоја подразумева континуирано планирање, тестирање, интеграцију и друге видове континуираног развоја како пројекта, тако и апликације која настаје коришћењем агилног оквира.
Сматра се да агилни оквир представља скуп идеала и принципа, начин размишљања који нам омогућава да свој рад сагледамо на нове начине, изван оквира пуког управљања пројектом. Агилни оквир промовише значај задовољства корисника, сарадње, комуникације, тимског рада, квалитета и планираних поступака даљег праћења.
Сваки агилни оквир се сматра сведеним. Правила и поступци су сведени на минимум, нарочито у поређењу са традиционалним развојним процесима који су уређени као водопади и конципирани су тако да се могу прилагодити најразличитијим околностима. Уместо тога, пажња се првенствено усмерава на оснаживање свих који на било који начин учествују у развоју да брзо и делотворно сарађују и одлучују. Свеукупна визија на којој се заснива агилна методологија развоја јесте креирање апликација у малим инкременталним корацима, а сваки инкрементални корак се тестира пре него што се сматра завршеним. Овај процес обезбеђује да квалитет буде „уграђен“ у производ, уместо да се провера квалитета врши накнадно.
Агилни оквир промовише изузетно итеративан процес развоја апликација, с више развојних циклуса. Агилни оквир је конципиран тако да све стране могу ефикасно и ефективно да пружају повратне информације у току самог развоја софтвера (Mendix, 2020).