Материјална грађа је под сталном опасношћу од уништења. Занемаривање, уништавање у рату, сукобу или природној катастрофи су неки од примера опасности (IFLA, 2017). Значајне збирке широм света су доживеле различите судбине. Поред уништења, пљачкања и осипања, нелегална трговина, неадекватно чување и финансирање су имали улогу у томе. Многе су нестале заувек; многе су угрожене (UNESCO, 2019).
Многе библиотеке и архиви су опљачкани или уништени у разним земљама. На пример, Ирак је за време рата изгубио много материјала културног наслеђа, као што су књиге, журнали, новине и рукописи. 60 процената историјских докумената је изгубљено, а 25 процената књига је украдено или уништено (Moustafa, 2017).
Ови догађаји доказују значај рада информационих стручњака у дигитализацији добара културног наслеђа ради заштите и очувања историје човечанства. Постоје други примери који показују улогу библиотека у заштити културног наслеђа. Када су 2013. године оружане групе окупирале Северни Мали и Тимбукту, библиотекари и волонтери су прокријумчарили рукописе да би их заштитили за време окупације. Од тада се рукописи чувају у главном граду и врши се њихова рестаурација и дигитализација. Након земљотреса у Јапану 2011. године, библиотеке широм Јапана су се удружиле да помогну у поновној изградњи изгубљене инфраструктуре, заштити и очувању оштећених материјала (IFLA, 2017).