Када је 2018. година проглашена годином културног наслеђа у Европи, Међународна федерација библиотечких удружења и институција (IFLA) је то означила као могућност да се скрене пажња на учешће библиотека у културном наслеђу од најстаријих рукописа до најновијих материјала који су оригинално направљени у дигиталном облику. Према IFLA (2018), ширење знања о томе може да помогне у подизању свести, нарочито на политичком нивоу, и може да повећа могућности да библиотеке добију подршку (како правну, тако и финансијску) која је потребна да ефективно наставе свој рад у овој области.
Библиотеке су увек биле на првој линији напора за борбу против различитих претњи помоћу заштите, очувања и омогућавања приступа материјалној грађи. „Библиотеке су кључни партнери за сваки покушај обезбеђивања очувања и приступа културног наслеђа човечанства за будуће генерације“ (IFLA, 2017).
Данас је велика већина библиотека већ почела да дигитализује своје збирке и да их поставља на интернет. Помоћу дигитализације својих збирки, оне своје ресурсе који су претходно били доступни само ограниченој групи корисника чине доступнима свима. Утврђене су следеће користи дигиталног приступа збиркама: „може једноставно да се гледа било где, било када; може да се одштампа са интернета; гледаоци могу да пронађу оно што траже брзо и самостално; електронски унапређене слике су јасније за посматрање; веће коришћење збирки и лакше учење и истраживање“ (Jones, 2001 цитирано у Ekwelem, Okafor & Ukwoma, 2011).