Бук и Вондрсек (2006) наводе задатке и одговорности дигитализације на следећи начин: „предлагање предмета или збирке за дигитализацију, давање коначног одобрења како би дигитализација напредовала, координирање рада на дигитализацији, одабир садржаја, преговарање са групама ван библиотеке, процена корисничких потреба (нпр. одређивање публике, како ће публика претраживати и преузимати информације, које информације и контекст ће бити потребни публици), одређивање употребљивости веб-интерфејса, одабир и развој структуре метаподатака (нпр. одређивање шеме, избор поља, означавање поља и креирање речника података), одабир и креирање контролисаних речника, дигитализација, додељивање метаподатака, инсталирање, одржавање софтвера и техничка подршка, програмирање (када/ако је потребно), дизајнирање веб-страница, обука корисника за коришћење дигиталног садржаја, промоција збирки и односи са јавношћу, управљање правима, очување и обогаћивање дигиталног садржаја”.
Харгривсов извештај (2011) указује, између осталог, на изазове у вези са ауторским правима. У литератури су документовани бројни приступи и изнета су мишљења о питањима ауторских права: од идеја отвореног приступа и Кријејтив комонс лиценци до предлога који позивају на укидање ауторских права. Децентрализација одговорности и ресурса, као што је случај у Европи где су заузети различити приступи, представља још једну препреку.