Вредност и значај културног наслеђа су одавно препознати, а напори за његово очување су узели маха у читавом свету. Организације из различитих сектора и стручњаци из различитих области на различитим нивоима данас улажу огромне напоре у очување културног наслеђа, као и у то да културно наслеђе буде јавно доступно.
Установе које се баве културним наслеђем, библиотеке, архиви и музеји посебно посвећују све више времена и новца за заштиту ресурса културног наслеђа у својим збиркама. Културна добра се чувају у овим установама вековима, а библиотеке имају дугу историју заштите ресурса културног наслеђа од рукописа до материјала који су оригинално у дигиталном облику.
Данас је дигитализација основни метод за заштиту и доприноси не само очувању културног наслеђа човечанства да би се пренела будућим генерацијама, већ и обезбеђује унапређени приступ за грађане широм света. Постоје различити фактори које треба узети у обзир за успех програма дигитализације, као што су интероперабилност, квалитет слика, вишејезичност, кратки животни век технологије која се користи и ризик да ови материјали културног наслеђа временом постану недоступни.
Уложени су безбројни напори и реализовани масивни пројекти дигитализације које су углавном извршиле установе култуног наслеђа широм света. Сада је време да се крене један корак напред да би се пажња усмерила на иновативне сервисе засноване на збиркама и добрима културног наслеђа ради повећања свести, забавног и креативног коришћења ових збирки и повећања утицаја на међусобно разумевање и добробит друштава.