Коришћење дигиталних отворених беџева је релативно нова и иновативна иницијатива коју су омогућила најновија технолошка кретања. Дигитални отворени беџеви пружају библиотекарима нове начине рада са корисницима. Дигитални отворени беџеви могу да понуде локацијама културнoг наслеђа, галеријама, библиотекама, архивима и музејима корисна средства за пружање подршке њиховим посетиоцима у учењу. Људи који посећују локације културног наслеђа и „доживљавају“ културно наслеђе могу да добију дигиталне отворене беџеве који су доказ њиховог учења.
Постоји неколико дефиниција дигиталних отворених беџева. Фондација Мозила (Mozilla Foundation, 2012) дефинише отворене беџеве као „симбол или показатељ достигнућа, вештине, квалитета или интереса коришћеног за постављање циљева, мотивисање понашања, представљање достигнућа и саопштавање успеха у многим контекстима“. Грант (2016, стр. 3) дефинише отворене беџеве као „дигиталне фајлове-слике који садрже метаподатке, а њихово порекло се не може раздвојити од етоса отвореног изворног кода и протокола софтвера“. Лијанагунавардена, Скалцавара и Вилијамс (2017, став 1) дефинишу отворене беџеве као „дигитални приказ вештина или достигнућа евидентираних у визуелном симболу који је уграђен са подацима и доказима који могу да се провере. Они су направљени у складу са дефинисаним отвореним стандардом, тако да могу да се размењују путем интернета“.
Дакле, отворени беџеви, који се називају и дигитални беџеви или образовни беџеви, су визуелни симболи или дигитални приказ знања и вештина, достигнућа у учењу или искуства за сертификовање и признавање учења стеченог од различитих пружалаца образовања, заједно са подацима и доказима који могу да се деле на интернету. Док је дигитални беџ на интернету приказ вештина које је стекло лице које учи, отворени беџ води овај концепт један корак даље и омогућава лицима која уче да провере своје вештине, интересе и достигнућа преко поузданих организација (Openbadges.me, 2018, стр. 2; Virkus, 2019).
Другим речима, беџ није ништа више од фајла-слике кодираног метаподацима, као што су подаци о томе која организација га је доделила, назив и опис беџа, коју вештину, способност или достигнуће беџ представља, критеријуми за добијање беџа, датум издавања, да ли истиче и када истиче и линкови за доказе о томе због чега је додељен. Уз подршку Фондације МекАртур, Мозила је развила Инфраструктуру отворених беџева (OBI), отворени стандард који је објављен 2012. године. OBI је кључни елемент за усвајање и успех екосистема беџева, пројектован да подржи велики број различитих издаваоца беџева и да омогући сваком лицу које учи да добије беџеве преко различитих издавалаца, веб сајтова и да их затим комбинује у јединствену колекцију повезану са његовим идентитетом (Mozilla Foundation, 2012, Ash, 2012; Virkus, 2019).
Видео снимак 1: Шта је беџ?