Након што је донета одлука о развоју новог сервиса у вези са културним наслеђем у библиотеци, постоји потреба да се детаљније сагледа сваки његов аспект, како би могао да се осмисли и уведе. У овој фази може да помогне коришћење одређених алата и техника. Пословни модел YOU је један од алата за сагледавање различитих аспеката сервиса који су првобитно дефинисани. Пословни модел образлаже како организација ствара, испоручује и задржава вредност.
Платно пословног модела је алат за креирање и анализу пословних модела. Платно је визуелни приказ различитих елемената модела. Платно пословног модела је користан алата за сагледавање из шире перспективе. Оно помаже у тражењу одговора на питања „шта?“, „како?“, „ко?“ и „зашто?“, на пример:
- Који сервиси до сада нису постојали?
- Како нови производи или методи омогућавају бржу, јефтинију и квалитетнију израду новог сервиса?
- Ко је група корисника која није добро опслужена или би могла бити боље опслужена?
- Зашто: утврђивање потребе коју корисници сматрају вредном и њено задовољавање.
Приступ дизајнерског размишљања доприноси развоју креативности и додаје вредност библиотечким активностима коришћењем приступа дизајнерског размишљања. Дизајнерско размишљање је кориснику наклоњена, креативна и на сарадњи заснована методологија за решавање проблема. У питању је методологија која идеје и пројекте претвара у стварне радње и конкретне прототипове. На почетку процеса неопходно је да прикупимо релевантне информације, да визуелизујемо идеје, да их оценимо и смислимо решење за проблем или потребу. Дакле, код дизајнерског размишљања увек крећемо од проблема, а не од решења. Дизајнерско размишљање је процес у 5 корака којим се долази до садржајних идеја за решавање стварних проблема. Први корак (Емпатија) омогућава вам да у средиште свог рада ставите потребу корисника и ваше разумевање проблема, и то тако што ћете обавити разговоре који ће вам помоћи у одређивању њихових потреба и креирању производа или сервиса за њих. У другом кораку потребно је да дефинишемо проблем на основу обављених разговора, што такође треба да нам помогне у разумевању стварних потреба које људи покушавају да задовоље одређеним активностима. Такође можемо и да користимо мапе емпатије да бисмо препознали осећања, мисли и ставове постојећих или потенцијалних корисника и разумели њихове потребе, што ће нам помоћи у доношењу стратешких одлука и осмишљавању искуства које ће задовољити корисника. Након дефинисања проблема, следи „олуја идеја“. Циљ овог корака је да се добије велики број идеја за решавање проблема и да их покажете онима којима настојите да помогнете, како бисте од њих добили повратне информације. Наредни корак је прототип. У овој фази потребно је да идеје представимо на једноставном моделу предложеног решења ради њиховог оцењивања. Завршни корак је тестирање прототипа код стварних корисника. Циљ је да се утврди шта функционише, а шта не, па су све повратне инфромације добродошле. Овај тест ће вам помоћи да брзо и једноставно дођете до повратних информација о прототипу на основу којих ћете моћи да унапредите прототип и будуће идеје. Имајте на уму да у било ком моменту (кораку) можемо да кренемо испочетка уколико је потребно. Дизајнерско размишљањеје проверена и поновљива методологија решавања проблема коју свако може да користи за постизање успешних резултата.
Резиме можете погледати на: https://www.youtube.com/watch?v=_r0VX-aU_T8