Идеја о дизајну као начину размишљања приписује се Херберту Сајмону, који ју је изнео 1969. године у својој књизи „Наука вештачког“. Од 1987. године, када је Питер Роу први пут употребио израз дизајнерско размишљање у својој књизи „Дизајнерско размишљање“, до 1992. године, када је Ричард Бјукенон објавио свој изузетно утицајан чланак „Опасни проблеми у дизајнерском размишљању“, овај концепт је наставио да одређује праксу. У исто време, Универзитет Станфорд и дизајнерска агенција IDEO под вођством Тима Брауна, дизајнера по професији, формализују дизајнерско размишљање као процес иновација који подразумева конкретне кораке, методологију и алате. Дизајнерско размишљање је сада осмишљено као нови приступ иновацијама који излази далеко изван традиционалне области рада дизајнера.
Креирање иновативних сервиса за промоцију културног наслеђа у библиoтекама
2.2.1. Кратак историјат
Лиценцирано под Creative Commons Attribution Share Alike License 4.0